Šta je pelet?
Pelet je obnovljivo biogorivo koje odlikuje visokokaloričnost, ekonomičnost i bezbednost po zdravlje ljudi. Prepoznatljivi cilindrični oblik peleta dobija se posebnim procesom mlevenja, sušenja i presovanja. Proizvodi se pod izrazito visokim pritiskom koji podiže temperaturu drveta i na taj način stvara prirodni lepak. Zahvaljujući tome, ovoj masi se ne dodaju hemijska vezivna sredstva, smole ili aditivi te se drveni pelet smatra najčistijim gorivom za svakodnevnu upotrebu, u potpunosti neškodljivim za čovekovo zdravlje i prirodnu okolinu.

Karakteristike
• Granule bukovog peleta su cilindričnog oblika, prečnika 6mm i dužine 40mm.
• Sirovinski sastav pleta je čvrsto drvo (bukov pelet bez kore)
• Kalorična moć peleta je 17/18,51 MJ/kg
• Prosečno domaćinstvo u jednoj grejnoj sezoni troši 5 tona peleta
• Ukupna vlaga u peletu je blizu 8%, što mu daje veliku toplotnu moć pri sagorevanju

Prednosti
• Čist, jer nema pepela kao što ga imaju drva i ugalj
• Neškodljiv po čovekovu okolinu i zdravlje
• Lako prenosiv
• Lako se transportuje i skladišti
• Najisplativiji vid grejanja

Koliko je važan kvalitetan pelet?
Kvalitet peleta je od velikog značaja za ispravan rad kotla. Nekvalitetan pelet sagoreva sa mnogo nečistoća koje stvaraju naslage u gorioniku, što direktno utiče na rad kotla. Prepoznati kvalitetan pelet je veoma teško, a najvažnije je kupovati proizvode renomiranih proizvođača.

Grejanje na pelet donosi mnogo prednosti u odnosu na druga čvrsta goriva. Ipak, kvalitet peleta, kao i kod svakog drugog proizvoda, može značajno da varira. A od kvaliteta peleta direktno zavisi da li ćete se tokom zime dobro grejati, ili ćete više vremena provesti čisteći kotao. Po pravilu, drvo od kojeg se pravi pelet mora da bude otkoreno i očišćeno, kako bi sam pelet bio izrađen isključivo od drvene mase. To često nije slučaj, pa se unutar peleta nađe samlevena kora, zemlja, pesak i druge nečistoće. Zbog toga sagorevanje nije adekvatno, pa se na gorioniku nakupljaju nečistoće što sve utiče na kvalitet sagorevanja. Kada se u gorioniku nakupe nečistoće, novi pelet onda upada u prljav gorionik pun šljake i nesagorele mase, umesto da upada u čist gorionik. Malo pomalo, ako je pelet baš loš, za par sati rupice na gorioniku se zatvaraju. Jednostavno, pelet mora da sagoreva tako da od njega ostaju samo sitne čestice, koje mogu da se sklone iz gorinika.

Da bi sagorevanje bilo kako treba i da se ne bi u gorioniku nakupljala šljaka, pelet mora da bude vrhunskog kvaliteta. Što je kvalitet peleta viši, količina nečistoća u gorioniku će biti manja. Na primer, kod peleta srednjeg i višeg kvaliteta, koji se prodaje kod nas, može da se desi da u toku dana na dnu gorionika ostane oko jedan centimetar šljake. I to nije veliki problem, ali već sledećeg dana tu je još jedan santimetar, i to polako postaje problem. Jer kada je u gorioniku jedan santimetar šljake još se kroz njega vide rupice, ali već sutradan nove naslage otežavaju sagorevanje.

Kako prepoznati kvalitetan pelet?
Najkraći odgovor je – veoma teško. U principu, mnogo je lakše utvrditi koji pelet je loš, ali je teže prepoznati kvalitetan. Dakle, lako možete da saznate šta ne treba kupiti, ali nije lako ustanoviti šta treba kupiti. Nezgodno je reći da pelet treba da bude takve boje, takve strukture, jer sve to nije nikakva garancija. Postoji mogućnost da je pelet tamnije boje dobar isto kao i onaj svetlije boje, koji je po pravilu bolji. A dešava se i potpuno suprotna situacija.

Osnovno je da ne treba kupovati pelet koji je sitan, pun prašine u dnu plastičnog pakovanja. Pored toga, najvažnije je da se pelet kupi na stovarištu gde ćete dobiti račun, pa da kupac ima kome da se žali. I treba kupovati samo pelet renomiranih firmi na tržištu. Dakle, da je pelet u obeleženoj kesi, sa deklaracijom, da proizvođač ima normalan sajt, da dobijete račun. Kombinacije da se na nekom stovarištu kupi pelet u neobeleženim kesama i da prođete nešto jeftinije, jer vam prodavac ne izda fiskalni račun, to je sve sigurna karta da ćete tokom zime imati velikih problema sa kotlom.

Ko kupuje veće količine i greje veći prostor, može na jedan način da bude siguran. Kupi se na stovarištu 200 kilograma peleta, što može i kolima da se preveze. Pusti se kotao da radi punom snagom dva dana. Posle toga se otvori gorionik i pogleda da li ima naslaga i nečistoća. Ako ih nema, ili ih ima u prihvatljivoj meri, to je to. Pored kupovine peleta proverenih proizvođača, to je možda jedini način da se mogućnost za grešku svede na minimum.

Osnovne smernice za procenu na prvi pogled, bi mogle da budu:
• Sertifikat istaknut na pakovanju.
• Motanjem peleta po prstima ne bi trebalo biti prašine, a u samoj vreći bi trebalo da bude što manje prašine.
• Pelet mora da miriše na drvo, nikako na bilo kakve hemijske supstance.
• Peleti u vodi treba da potonu i da nakon nekog vremena nabubre, ali voda ne sme promeniti boju, mrvice će plivati po čaši, ali voda mora biti bistra.

Zašto koristiti pelet?
Pored velike iskorišćenosti energije, pelet se jednostavno transportuje, lako se koristi i potrebno je manje prostora za njegovo skladištenje u odnosu na ogrevno drvo i ugalj. Pri njegovom sagorevanju ostaje minimalna količina pepela. Kotlovi i gorionici za sagorevanje drvenog peleta su opremljeni automatikom koja proces sagorevanja vodi prema zadatoj temperaturi. Korisnik na nekoliko dana treba da napuni spremnik peletom i da izbaci pepeo iz gorionika i kotla. Kako je količina pepela minimalna, na čak jednu tonu sagorelog drvenog peleta, ostane otprilike 7 kg pepela. Za grejanje na pelet, inače, nije neophodno imati klasičan dimnjak, već dim može da ide i kroz običnu cev.

Iskorišćenost energije kod peleta je preko 90 %, dok je kod klasičnih peći, kotlova, kao i kamina na ugalj i drva najviše 70%. Ekonomska isplativost dobijanja toplotne energije proizvedene od peleta je značajno veća nego prilikom korišćenja drugih energenata. Pored toga što služi za grejanje stambenih i poslovnih objekata, ovaj energent se sve više koristi u raznim tehnološkim procesima u proizvodnji i za proizvodnju električne energije kao zamena za lož ulje, naftu, gas i ugalj. U Evropi se potroši čak 90% svetske proizvodnje peleta. Proizvodnja drvenih peleta se povećala sa 2,5 miliona tona u 2002. godini do čak 23 miliona tona u 2012. godini, na svetskom nivou.

U Srbiji se za proizvodnju peleta najviše koriste bukovo drvo i topola, ali i četinari kao sto su jela, bor i smreča. Od ukupne količine sirovine koja je godišnje raspoloživa, za proizvodnju peleta odlazi šestina. U odnosu na ukupan prirast i potrošnju drveta u ostalim segmentima, proizvodnja peleta ne predstavlja nikakav problem, niti bilo kakvu pretnju šumskom fondu Srbije. Između ostalog, za proizvodnju peleta se koriste i drvni ostaci u industriji, pre svega iz proizvodnje u pilanama. Zahvaljujući upravo proizvodnji peleta, Srbija je dodatno očišćena od brojnih drvnih deponija.

Informacije preuzete sa strana:
http://peletgoodwood.com/
http://sparrow.rs/zasto-pelet/
https://krov.rs/koliko-je-vazan-kvalitetan-pelet-i-kako-ga-prepoznati/